I ja sam stava da se Srbija ništa ne pita, niti se ikad pitala, te su sva prepucavanja između domaćih loših i dobrih momaka bacanje prašine u oči i lokalna borba za stolice. Sve se na kraju svodi na Rusiju i Britaniju.


Što se tiče vašeg pomalo naivnog pitanja odgovor je ekstremno prost-korumpiran ili uklješten nekom pretnjom. Setite se Generala Simovića i puč 1941 i Đinđića 2003.

Ko su časni gubitnici? Ko je dao sve od sebe? Oni koji su povukli tužbu koju je SRJ pokrenula protiv NATO-a? Oni što su naterali vladiku Artemija da povuče sličnu tužbu? Oni što 10 godina vode bezuspešnu politiku da sačuvaju Kosovo? Oni koji su svaki svoj potez vukli udvorički, po nalogu Zapada? Sve bih mogao prihvatiti, ali da su oni časni gubitnici i da su dali sve od sebe - nikada!

«.... i što možda neće ponovo pobediti u Generalnoj skupštini UN....» Možda???? To se mirne duše može zameniti sa «izvesno/sigurno/bez daljnjeg.....» - birajte po volji.
Drugo je pitanje da li je taj put namerno (ili zbog političke kratkovidosti/neuviđavnosti) izabran sa ciljem dobijanja alibija za definitvnu predaju – jer, zna se šta ono nema alternativu..... a kada alternative nema, onda postoji samo jedan put. I, to je to.

"Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema roditelja,
nada mnom je nebo zatvoreno,
ne prima mi ni plača ni molitve;
u ad mi se svijet pretvorio,
a svi ljudi pakleni duhovi.
Crni dane, a crna sudbino!
O kukavno Srpstvo ugašeno."

Nema oproštaja. Ako nismo smeli da lupimo šakom o sto i javno kažemo da ćemo, ako treba (a ja mislim da treba, da mora!), oružjem na Kosmet, nismo morali ni da javno izjavljujemo da to nikako nećemo uraditi. Ako vam lokalne barabe napadaju sestru, ne nudite ih kafom i pregovorima u kafani, nego ih olupate motikom po glavi, ako ste u mogućnosti. Ako niste, morate da trpite i kukate, morate da čekate da se situacija promeni, ali ne morate i da im asistirate i hvalite im moći. Dakle, nema oproštaja - nije mišljenje Suda ono na čemu donosim ovaj stav, nego mnogo ranije promovisana i na pijedestal stavljena uštrojena politika koja ne sme ni da kaže za šta se bori. Osim da "Evropa nema alternativu". Ni lokalne siledžije nemaju alternativu, ostaće vam komšije, ali će makar znati da, kad se sva sredstva iscrpe, ostaje motika. Ono što im zameram nije poraz u kojekakvim skupštinama, sudovima i mišljenjima, već poraz da narodu srpskom konačno kažu - šta ćemo i kuda ćemo i šta mi, obični smrtnici, treba da uradimo. Deca nam se stide ćirilice, na pomen Kosmeta odmahuju rukom, šahovnice se vijore po Beogradu, Hrvati nam pokupovali industriju hrane, antisrpske NVO žare i pale po Srbiji, a oni ne rade ništa. Osim što šalju decu i žene da letuju po Brionima.... To je naš poraz i to zameram, a mišljenje Suda ne - znali smo šta će da se desi.

Ma ajte molim vas .
Pa nisu oni zaslužili ni šajkaču šljiva, a kamoli
aboliciju .
Ovako nesposobne Vlasti nema ni Gvineja Bisao .
Neko ko je apriori prihvatio sve krivice i optužbe,
nema nikakvog uporišta za odbranu .
Onaj ko nije imao snage, hrabrosti i volje da se
protiv lažnih optužbi i izmišljenih krivica na vreme
brani, neće imati argumenata ni da ih sada,sa velikim zakašnjenjem, osporava .
Za njih su jedino rješenje, smjene ,pa onda Sudovi.
Ali ne ovi njihovi .


Ali ne ovi njihovi .

Ovo je potpuno tačno. Suvišno je trošiti reči o pogubnom delovanju Tadića i njegove ''proevropske koalicije'' na vlasti, ali i meni su smetali nedavni tekstovi i komentari na ovom sajtu u kojima se isključivo osipala paljba po onima koji su podneli tužbu MSP-u ( što jeste bio jalov i lažan potez ), uz potpuno ćutanje o siledžijskom licemerju takozvanog ''Međunarodnog suda pravde'', odnosno moćnika čiji je on instrument.
Nikada nisam podržavao i glasao za Miloševića, ali sam osudu njega i Milanovića kao glavnih krivaca za NATO - bombardovanje RTS-a umesto samog NATO-a smatrao potpuno maloumnim.
Apsurdi ovog tipa među Srbima su zaista učestali.
Nedavno sam od jednog rođaka izbeglog početkom rata iz Trogira slušao kako su mu prve komšije Hrvati upali u kuću i na očigled njega i porodice popljačkali vrednosti, porazbijali nameštaj, upali u podrum i cokulom probili veliko bure u kome je čuvao vino staro gotovo deceniju. Priču je završio sledećim rečima: ''Meni ostaje samo da do kraja života proklinjem Miloševića zbog svega što sam tada istrpeo!''
Ni jednom jedinom rečju nije osudio dotične Hrvate.

Gospodine Vukadinoviću. Veoma cenim Vaša mišljenja i analize. Istini za volju, prvi put da se nemogu uskladiti moja razmišljanja sa Vašom kolumnom. Možda Vas nisam u potpunosti razumeo!
Odmah bih napomenuo da nisam član nijedne partije, a događaje u Srbiji, pratim onako "kibicerski", sa strane. Istina je, da je Srbija bila ucenjivana i da se i danas ucenjuje, od velikih i veoma snažnih država. U odnosu na njih Srbija je toliko mala da mogu ignorisati sva prava koja su Srbiji neophodna. Gde je tu logika da se Srbija brani bez jake poleđine?Sa kim je Srbija razvila snažne odnose, da bi se taj svojski zauzeo za nju? Bila je ucenjivana i za vreme Miloševića. On je stalno pravio neke ustupke. Mnogo su ga hvalili. Međutim, nije mu pala na pamet ona: čuvaj se onih koji te tapšu po ramenu. A kad nije magao da preda Kosmet, bili smo svi kažnjeni. Povoljni Đinđić je išao na ruku Americi i EU. Jedi put kad je protivrečio, nije više bio povoljan.
To je morao da zna i lider regiona. Uzeo je u svoje ruke sva prava, čak i ona što nisu u njegovoj nadležnosti. Nemenjajući politiku, svim silama se zdao da "vrši ustupke", naravno na štetu naroda i države. Opstrukcijom razvoja Srbije, dovedeni smo u apatično stanje, sa jedinim ciljem da se preživi. Ali do kad to treba preživeti? Do EU, kad će poteći med i mleko? EU "nema alternativu" i ona je obligatna. Sve trpimo, čekajući nezarađeni novac i svi će se od tog novca obogatiti. "Vršimo" i dalje ustupke, doživljavajući iz dana u dan poniženja i slabljenja Srbije.
Vi gospodine Vukadinoviću, pokušavate da ublažite slabosti srpske politike, obrazlažući nam da su političari dobronamerni, a da su pravi krivci u SAD-u i nekim zapadnim zemljama. Neulazeći u dobru nameru političara, ja očekujem pozitivne rezultate, a ne dobru nameru. Koji su to rezultati? Deklaracija o Srebrenici, slučaj Ganić, Statut Vojvodine, poseta Raškoj, šurovanje i klanjanje Hrvatskoj i da ne nabrajam? Posle neuspeha i treneri daju ostavke.

Tacno gospodine Vukadinovicu,bilo kakva formulacija
pitanja u Haskom sudu bi imala isti efekat.Ako je po medjunarodnom pravu dozvoljena secesija neke
teritorije i ne krsi se medjunarodno pravo,a sta
je onda sa Helsinskom deklaracijom iz 1975 godine.Tu se navodi,da se drzavne granice ne mogu menjati bez dogovora svih sukobljenih strana.Ako
u UN tuzba bude resena u korist Albanaca,kako ce
se onda resiti demarkacija granica.Bilo kako bilo,mi smo kao narod izabrali Vladu i naseg
Predsednika,kojima je zadatak vodjenje drzave,
ali ako ne znaju to da rade,trebali su podneti
ostavke.

Jasno da je Đorđe Vukadinović ovo napisao. Po meni protiv vlastitog ubjeđšenja. Pa ipak osjećao se kao gromom pogođen. Kada „sebi došao“, shvatih o čemu se radi. Strahujem da je u pitanju repriza „slučaja“ Slobodana Antonića koji se oprostio od Politike nakon tri godine kao jedan od trojice najpopularnijih i najčitanjih Politikinih kolumnista, pored Đorđa Vukadinovića i Miroslava Lazanskog. Pod izgovorom redakcije Politike "zbog promene koncepcije“ rubrike - za koju od mene već pomenuta trojica srpskih velikana oštrog pera pisali.

Antonićevu „oproštajnu Kolumnu“ objavila Politika 26.3.2009., pod naslovom „NAGNUTI MEDIJI“, koji već ukazuje na temu. Toliko je režimski krotka Politika morala najzad da „proguta“. Kada je riječ o „reprizi slučaja Antonić“, ova na izgled “sporna“ kolumna Đorđa Vukadinovića, podsjeti me da je i Slobodan Antonić svega dve ili tri nedelje pre „nagnutih medija“, napisao za Politiku, jednu kolumnu koja izazvala kod Antonićevih čitalaca i kod mene negativne reakcije. Tu grešku neću da ponovim. Jer istog onog trenutka kada sam u Politici pročitao Antonićeve „nagnute Medije“, shvatio sam da se Antonić nije ni za dlaku promijenio i da je ona kolumna od pre dve – tri nedelje napisana od Antonića bila ustupak protiv njegovih vlastitih ubjeđenja. Oni predstavnici medija u Srbiji koji ne duvaju u jedan rog sa režimom kao Politika, imaju zasigurno finansijske probleme koji ugrožavaju ličnu i egzistenciju medija, kao što je i NSPM. Koju mi čitaoci koristimo, da ne kažem "eksploatišemo" dolazeći do dragocjenih informaciaja i prenosimo ih dalje. Stoga ni u ovom konkretnom slučaju ne vjerujem Vukadinovićevim blagim ocjenaam o postupcima Tadića i "perspektivnog" Jeremića. Po mojoj vlastitoj ocjeni, riječ je o nečasnim motivima od Zapada instaliranih politikanata u njihovom traženju alibija da se režim kutariše problema Kosmeta na putu u EU i u NATO. Sada ili nikad u ovoj fazi opšte apatije u narodu.

Jos se mi vrtimo u krugu samoupravljanja; pojedinacno odlucivanje i kolektivna odgovornost. Niko ne daje ostavke, niko ne priznaje krivicu, nema nikakve legalne intitucije koja bi pozvala nekoga na odgovornost bilo za cinjenje ili necinjenje. Cak i crkva cuti i pomaze pomalo. Neko ko je rodjen u vreme pojave prvih par-nepar bonova za benzin i nestasice kafe danas ima 30 godina. O kakvoj normalnosti u Srbiji mi pricamo. U zemlji koja je 30 godina u fizickoj i kulturnoj izolaciji i u kojoj su aktuelne teme sve sto je irelevantno, a znacajnije stvari predmet sprdnje.
Mi ne da nemamo vremena nego nam je ono skoro pa isteklo. Srbija nije u situaciji da bira najboljeg medju dobrima nego onoga koji ce da ucini najmanje stete. To je otprilike onaj koga najvise napadaju, ako ne verujete rezimu. Ako verujete, ona su nam ovi super. Prosta logika. Tako ce doci i vreme da se pojavi i neko dobar nekada ... ako ne ni bog nam ne moze pomoci ako ne mozemo sami sebi

Ova vlast mora da snosi odgovornost za losu politiku koju je vodila, kao i sto je Milosevic morao da ode nakon sto je kapitulirao na Kosovu. Na kraju se ipak sve svodi na rezultat. Kostunica se makar povukao kada je video da nema vise podrsku za politiku koju vodi. Neka i ova vlast bude priterana uza zid i neka i ona ode. Neka se isto desi i sa sledecom vladom. U jednom trenutku ce se, valjda, siledzija umoriti. Niko nece resavati nase probleme osim nas samih. Pre ce ih stvarati. Tadic je kriv za nebuloznu i kapitulantsku politiku koju je vodio otkako je usao u vlast, a posebno otkad tu vlast vrsi sam, bez ikakve kontrole. I trazenje misljenja od MSP je samo dimna zavesa, "da se Vlasi ne dosete". Trebalo je tuziti SAD. Ova ekipa mora da ode.

Jedan od slabijih Vukadinovicevih tekstova, pun "rupa".

Već mi se dosta puta dešavalo da tekstove gospodina Vukadinovića shvatim tek mesecima posle njihovog objavljivanja, kada događaji potkrepe iznete stavove. I sada verujem da je ovaj tekst jedan od retkih glasova razuma u ovim teškim trenucima. Komentatori citiraju određene delove teksta, ali niko ne primećuje onaj detalj o zaslepljenosti mržnjom. U nadi da nisam zaslepljen mržnjom prema vladajućoj kliki, želim da gospodinu Vukadinoviću oponiram samo ovoliko: složio bih se svim srcem sa ovim tekstom, kada bi časni gubitnici Tadić i Jeremić (ili bar jedan od njih) časno podneli ostavke.

O ovome zaista ne treba raspravljati. Definitivno, pitanje jeste loše formulisano.

Međutim valja raspravljati o drugim stvarima: Da li je to učinjeno iz amaterizma i neznanja ili je pitanje namerno postavljeno tako da ne dotiče priznanja od strane drugih zemalja? Zatim, ko je autor ovakve formulacije? Da li su se i tada (kao i sada) naši vlastodršci konsultovali sa 'partnerima iz eu'? Potom, da li postoji odgovornost zbog 'loše formulacije' i ko je snosi?

Ja pak mislim da je upravo o ovome reč.

Od samog početka, ova vlast je, po pitanju borbe za celovitost, bila neiskrena i nečasna. Da se razumemo predsednik DS-a (a i Srbije) je u Narodnoj Skupštini položio zakletvu koja počinje sa: ″Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo,...". Međutim, taj isti funkcioner kasnije ulazi u koaliciju sa čovekom (Čanak Nenad) koji javno tvrdi da je 'Kosovo Srbija koliko i Madagaskar'?! Zatim, ukazom postavlja za ambasadora u Švajcarskoj, čoveka (Milan St. Protić) koji se nudi da potpiše nezavisnost Kosova?! Zatim za stubove spoljne politike proglašava glavne protagoniste nezavisnosti Kosova i zemlje koje su ga među prvima priznale?! Daje zeleno svetlo za Ahtisarijev Euleks?! Na svaki način, izmešta pitanje KiM iz Saveta Bezbednosti UN (gde imamo Rusiju kao saveznika)?!

Puno je primera 'neobjašnjive kooperativnosti' i nema tu nikakve časti.
Što se mene tiče, radi se o obmanjivanju naroda, kršenju Ustava i gaženju Zakletve. (najblaže rečeno!)

Djordje je potpuno u pravu, samo je zakljucak izostavljen.

Ne postoji metoda da se vodi uspesna politika dokle god su recidivi UDBE na vlasti. Dok se ne izdvoje iz drustva, otvore dosijea i rascisti sa bahatim rezimom(koji je upleten u sve vlade od '45-e)..dok se ne uradi lustracija..

A udbasima je vlast=zivot. Sta drugo znaju da rade, sem da bujaju birokratiju i uzivaju u moci.

I zapadni i istocni politicari samo konstatuju stanje i funkcionisu u skladu sa sopstvenim interesima.

Kaznjavace Srbiju dokle god se ne procisti od doticnih, ili nece biti udbe ili nece biti Srbije.

I nikakvo umiljavanje nece pomoci da se promeni bilo cije misljenje.

I nikakvi daaljnji potezi nece biti uspesni, dok se ne uradi pocetni, glavni potez..

The winner takes it all, the loser standing small...(ABBA)...Meni ovaj tekst otprilike liči na preslišavanje, a pobednik-gubitnik je "večna" tema, pa može da traje beskonačno,a do tada e ni od časti ne može živeti...odavno časni imaju novac u džepu...

"Mi smo se odlučili za montažnu državu umesto države sa jakim temeljima i uz taj izbor ne možemo reći - iznenađeni smo što nam se država ljulja i ruši.Isto važi i za gubitnike u vlasti"...

Možda je najbolje da se obratimo Arhivi Beograda za početak!? (jer od PK Beograda nema vajde!)...

Jer projekat montažna država ne postoji ni u medjunarodnom ni u globalnom pravu...koliko znam postoje samo montažne kuće...a njih može da oduva i vetar a kamoli oluja...

Pjesnicki receno :
"Razumno je, u principu, želeti da se održe dobri odnosi sa najvećim svetskim silama, kao što to kaže predsednik Tadić, ali ne možemo očekivati da ne samo Rusi i Kinezi, nego i jedan Egipat, Libija, Argentina, Meksiko, Nigerija ili Južnoafrička Republika, odolevaju pritiscima i kvare odnose sa SAD, a da mi sa tim istim Amerikancima i dalje budemo u savršenim odnosima"

Sto sad Tadic prica,to je neki odstatak titoisticke iluzije, da smo mi na celu nekakvih 'nesvrstanih moralnih snaga', koje ce nemocne drzave slijedit bez obzira da se konfiguracija snaga u svijetu odavno promijenila. Broz je bio izkoristio (mora se priznat-vjesto) jednu jedinstvenu situaciju koja nema veze sa sadasnjoscu i koja se vise nece ponovit. Ali, davljenik se drzi i za slamku. A davljenik, Tadic jeste. Tuzno ga je posmatrat i sa tacke gledista protivnika.
On i njegovo DS drustvo, uz klicanje orkestriranih medija, doveli su ovu drzavu u cor-sokak. Starim absurdima kao ' I EZ ,i Kosovo' oni sad dodaju jos jedan novi 'I posto-poto prijateljstvo sa Amerikom ,i borba protiv njenih interesa'.

G. Vukadinoviću, ne slažem se sa Vama, ali to je manje važno. Želeo bih ipak da Vam postavim jedno pitanje. Odgovor će verovatno i Vama i meni pružiti bar ideju o fundamentalnoj razlici između Koštuničine politike i Tadićeve vlasti.

Koštunica, koliko god da je kriv za popuštanje pred stranim faktorom, jeste i čovek koji je o američkom uređenju države pisao i sa istorijskog i sa naučnoistraživačkog stanovišta. Zna čovek šta država jeste, a zna i šta nije. Više zna od Tadića, Jeremića, Basare, Jovanovića, Ostojića. Interesantno je da je taj isti, nespretni i profesorski nesnalažljiv VK prvi u dugoj i nesrećnoj istoriji Srba u dvadesetom veku predao vlast mirnim putem. Sećate li se Tadićevih pretnji kroz stisnute zube posle poslednjih izbora, kao i marifetluka (medijskih, političkih i slično) kojima se vlast bavila provlačeći rešenja za Kosovo, braneći Crnu Goru i Vojvodinu, trujući odnose u srpskim medijima i pravosuđu i mešajući se u odnose među episkopima, tolerišući nered u Raškoj.

Tolerancija i razumevanje koje ste pre godinu dve pokazivali prema Danasu (link na ovom sajtu, recimo), Vama služi na čast. Završilo se više nego opravdanom tužbom, jer sve ima granicu, pa valjda i Vaše strpljenje. Tipujem (u stvari potpuno sam siguran) da ćete se sa većinom nezadovoljnih komentatora ovog teksta složiti daleko pre nego sa malim brojem nas koji smo o Danasu i srodnim medijskim ekspoziturama pisali sa sumnjom pre pet, deset ili dvadesetak godina. To ne znači da je iko od nas pametniji, obrazovaniji, pa čak ni da imamo bolju moć anticipacije, niti da smo, sa druge strane, paranoidniji, oprezniji u odnosu na drugu Srbiju. Daleko bilo. To znači samo da je za Srbe bolje da što brže izgube strpljenje. Jer vremena za čekanje nema.

Dogorelo je do nokata, g. Vukadinoviću. Nema časti, morala, hrabrosti. Prvi korak ka izlečenju biće jedino dijagnoza. Zatim neuvijen, otvoren razgovor. A onda ni lek nije daleko.

I Koštunica i Đinđić i Tadić su postpetooktobarski političari a mi još uvek ne znamo šta se zapravo desilo petog oktobra, ni "ko ga je desio" ni sa kojim krajnjim ciljem. Imaju li ti postpetooktobarci uopšte neki manevarski prostor? Ili treba verovati da "Igra senki" nije postojala.

ne-osvetoljubiv i ne-ciničan tekst
preovlađuje blagi prezir i rezignacija
nije netačan tekst
ja sam još i gore raspoložen.. samo sam nesposoban da se izrazim

jedan od napadača, koji je već deset godina u prvom timu obećava iz godine u godinu da će biti bolje, da će početi da daje golove, da ekipa samo što nije osvojila titulu itd. Retke kritike stručnjaka i novinara koji ukazuju na to da se radi o folirantu koga zanima samo sopstvena karijera ne uspevaju da se probiju do javnosti,

prva rezerva, za koju mnogi smatraju da nezasluženo sedi na klupi, izjavljuje da ne bi ništa menjao u taktici i da bi sve bilo bolje samo kada bi on igrao,

veterana koji je donedavno bio jedan od nosilaca igre svi optužuju zato što tim igra loše, iako on nije ni blizu, ne klupe za rezervne igrače, već ni terena na kome trenira prvi tim (kao da je igrač koga uopšte nema na terenu zaslužan zato što tim igra slabo!),

ako novinari koji prate domaće prvenstvo ulizički i udvorički pišu o kvalitetu naše lige, trenera i igrača i ne usuđuju se da ih podvrgnu zasluženoj kritici,

ako publika po inerciji dolazi na stadion da tamo utuče sat-dva vremena, bez namere da glasnim zvižducima i protestima natera igrače da igraju bolje ili da otera iz kluba sve njih zajedno, i upravu i trenera i igrače. Još bolje bi bilo kada bi se publika založila za to da za klub zaigraju mladi igrači željni afimracije,

i tako dalje, i tako dalje...


A sada malo ozbiljnije o časnom porazu na sportskom polju. Verovatno da će se neki ljubitelji sporta među čitaocima NSPM-a setiti i drugih primera, ali meni na pamet prvo pada finale košarkaškog turnira na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. Sa jedne strane O Nil, Barkli, Robinson, Pipen i ostali, a sa druge Divac, Đorđević, Savić, Paspalj, Danilović i ostali. Jesmo izgubili sa 95:69, ali se nismo obrukali. Štaviše, u prvom poluvremenu naterali smo skupo plaćene NBA zvezde da se poprilično oznoje, a američke komentatore da se u čudu pitaju šta se to događa.

To se, po meni, zove častan poraz, a sve drugo je običan marketing.

Autogolovi su retkost,ali kada se dogode nako im se ipak raduje.Tako i ja sada.

Iskreno, lepo je biti tolerantan, još bolje istinoljubiv, ali najbolje kad uz sve ovo imate i razum. Naravno da je svaka odluka MSP prevashodno političkog karaktera, koji odražava odnos moći u SB OUN. Iz ove činjenice proizilaze svi zaključci koje su moji prethodnici poprilično dobro naveli.

Ustavni Sud RS, ili bilo koji drugi, je takođe odraz političke moći u Srbiji. Pa zar treba očekivati pravdu, ako do pravde nemožemo doći u sopstvenoj zemlji? Koliko tužbi iz Srbije se sprema da krene put Strazbura? Naš odnos prema pravdi je ponajmanje dvoličan.

Ne, nisam tolerantan i nemogu da proglasim za čast, nečast. Izvor sveopšteg našeg gubitka je gubitak časti i dostojanstva u sopstvenoj državi. Toliko da se zapitamo; da li je naša Srbija?

Ne slazem se sa iznetim. Boris Tadic i njegovi amateri su zasluzili najvecu kaznu zbog nepostivannja Ustava Republike Srbije. Amnestirati ustavni kriminal je necasno prema sirotinji koja je ogranicena na goli osptanak.

...ne mogu ni sada da prihvatim kako su Tadic i Jeremic „izgubili” ili „izdali Kosovo” zbog nepovoljne presude, odnosno „savetodavnog mišljenja” Medunarodnog suda pravde.

A ja opet ne mogu da prihvatim da niko nije kriv za sve ovo sto nas je snaslo i sve ono sto ce nas tek snaci, ne samo u vezi Kosova, zbog stetocinske politike Slobodana Milosevica i Borisa Tadica. Pokojni predsednik Srbije Slobodan Milosevic izgubio je Kosovo "svim ratnim srestvima", valjda to nije sporno. A predsednik Demokratske stranke (Clan 115 Ustava Srbije), iako protivustavno obavljajuci duznost predsednika republike, Kosovo je izgubio "svim diplomatskim i pravnim sretstvima". Kako? Pa tako sto je na diplomatskom planu napravio nekoliko zaista zaprepastujuce pogubnih poteza. Ja cu se ovom prilikom osvrnuti samo na jedan od presudnih. Jesu li nam Rusi javno obecali da ce braniti interese Srbije na Savetu bezbednosti UN, ako bude potrebno i vetom? Jesu li ili nisu? Jesu. Pa zasto je predsednik Demokratske stranke odlucio da prihvati nepovratni ulazak Euleksa na Kosovo i sprovodjenje Ahtisarijevog plana? Pitanje je koje se retko cuje!

Reče lepo Grunf: "Ako želiš pobijediti, nesmiješ izgubiti!".

- da se nadovezem : kada je Srbija uopste _pokusala da razvije takve odnose ? Nikada. I ni sa kim. A tu je sustina. Realno moze da se kaze sledece: sve i da su sve srpske vlade od Milosevica na ovamo imale samo najbolje namere, mi sami ovu bitku protiv takvog neprijatelja nismo mogli da dobijemo. A ako pri tome u stvari i zelite da se borite kao sto to ne zelimo mi, odbrana je naravno nemoguca.

Cime li smo mi to zaneseni - nekom "nezavisnocu" u jednom kratkom istorijskom periodu - pa i dalje mislimo da mozemo sami ili sta je u pitanju tesko je reci. Ova nasusna potreba za mocnim saveznikom nikada ovde nije sire dopra do svesti.

Medjutim sta je sada problem - to sto smo sebe (ne ovim pitanjem i "misljenjem" suda) doveli u tako tesku situaciju da vise resursa kojima bismo mogli uci i bilo koji strateski savez prakticno i nemamo. Manje-vise cela infrastruktura, "porodicno srebro", sve sa cim je drzava raspolagala i mogla eventulano da ponudi nekome ko bi se zaista zauzeo za nju - vise nije u nasim rukama. Mi smo je prodali (zapravo predali) nasim "zapadnim partnerima". Da nije NIS-a Rusi ne bi bilo vlasnici bukvalno nicega iole vrednog pomena. 2000-ite jos nije bilo kasno, najznacajniji resursi su jos uvek bili u nasim rukama. Sad zamislite da su Rusi ovde vlasnici samo 50% onoga cime sada gospodare nasi "partneri", i da im se pri tome kaze da je Srbija otvorena za uspostavljanje ruske vojne baze na svojoj teritoriji - to bi onda vec bila karta sa kojom bi moglo da se igra. Sada medjutim nemamo nista. I sada svaki strateski savez postaje manje-vise nemoguca misija, sve i da se zeli. A ne zeli.

Sta u ovakvoj situaciji ciniti osim nadati se naglom i totalnom sunovratu SAD i/ili EU - zaista se ne moze reci.

Imalo bi se još ponešto reći povodom nekih "čitanja" i "učitavanja". Priča o "časti gubitnika" je podsećanje, poziv i opomena. Ali siguran sam da makar čitaoce NSPM (a i šire) ne moram ubeđivati u svoju iskrenost, dobre namere, poštenje i patriotizam. (Pamet je već relativna.) A uz to onda ide i kritičko i nepristrasno suđenje o SVAKOJ i SVAČIJOJ politici, a ne horsko duvanje u ove ili one partijske diple. Elem, ne očekujem od čitalaca NSPM slepo prihvatanje mojih razmišljanja i argumentacije (ponekad, kao što rekoh, ni sam nisam baš siguran ko je ko i šta je šta u ovoj našoj političkoj džungli, odnosno močvari), ali očekujem i molim da se ta razmišljanja makar "prime k znanju", tj. o njima bar malčice povede računa. A najmanje što sam mogao da očekujem jeste tendenciozno prekopavanje po, eventualnoj, "pozadini" mog pisanja. (To Vam, verujte gospodine Svetislave, niko i nigde ne bi objavio na svom "rođenom" sajtu.) Ali nema tu misterije. Jedina "pozadina" jeste to što tako mislim i što mi se, na osnovu svega što znam - a čini mi se da ne spadam baš među najneobaveštenije ljude u Srbiji - nešto čini ovako ili onako. Dakle, bez brige. Nikuda ne idem(o) i nigde ne skrećem(o). Naprotiv. Samo nemojte dozvoliti da vas opet mobilišu i da nam opet na isti način zamazuju oči kao 2000-te, pa i 2008. Zato, hajde da na ovo malo prostora zajednički razmislimo o sledećem. Znamo kakva je i kako je formirana ova vlast. Ali otkuda najednom toliko mnogo "odlučne" i "principijelne" kritike na račun vlasti čak i po "evroreformskim" medijima i naročito njima? Otkud toliko "evrofilstvo" kod SNS-a i otkud odjednom toliko prostora čak i za do juče proskribovani DSS? Da ne mislite možda da su se Danas, Blic i B92 najednom "osvestili"? Grde li Jeremića zato što im je "žao Kosova"? Ili je možda sve ovo samo "pokazna vežba" Tadiću šta ga čeka ukoliko do kraja ne legne na rudu? I ne doprinose li pojedini od vaših komentara ovde upravo tom scenariju? No, to je već tema za ozbiljno razmišljanje i duže pisanje.

Neka je i tako ("pokazna vežba()"), no, je li to naša najveća briga, je li to razlog da branimo BT, piara predsednika Srbije? Čime nas je to zadužio? Hoće li i nas slati na Brijune?
Gospodine Vukadinoviću, rekao bih da iz razloga prevelike brige da nekoga ne oštetite u svojoj oceni bivate nategnuto tolerantni, tj. pokušavate na svom "političkom kantaru" uravnotežiti, s jedne strane, kilogram mušmula i, s druge strane, teg og 3 kilograma?! U ovom slučaju, precenjujete mušmule.
Setite se Vašeg intervjua (ovde objavljenog)
"Očekujem lomove u DS"!
Precenili ste ih! Oni nemaju skrupule koje ste očekivali (i još uvek očekujete), a svaki njihov pojedinac zna, mnogo bolje od svih nas, da bi daleko više izgubio nego dobio (materijalno, a šta i im je drugo važno?) i zato tamo, među njima, nema ničeg drugog do jalovine!
Svojevremeno, tadašnji podpredsednik DS-a, Slobodan Gavrilović, nije dobio reč na sednici glavnog odbora te stranke jer se već u njenoj pripremi znalo za njegove stavove. U istom tom "Danasu", povodom toga, objavljen mu je članak "Šta sam hteo da kažem, a nije mi dopušteno".
Napominjem: S. Gavrilović je visoki funkcioner DS-a i direktor "Službenog glasnika Srbije" - danas! Kakav mehanizam?!
I šta će bolji pokazatelj moći jedne zahuktale mašinerije koja će, zaslugom sopstvene vladavine, na kraju biti jedina u Srbiji koja će još imati posla. Tek onda se možemo nadati lomovima u njoj! Pa, ni tada to neće biti zbog probuđene savesti, već zbog nedovoljnog plena!

Ja ću opet ponoviti da su samo vojska, policija i obaveštajci časno nastupali u Srbiji tokom 1999. Imajući u vidu da nijedan američki pešak i oklopno vozilo nisu prešli na teritoriju Kosova do momenta kad je vojsci naređeno povlačenje, mogu mirne duše da napišem da su vrlo uspešno odradili taj rat. Sad bih se osvrnuo na komentar g-dina Vukadinovića. Mnogo štošta se meni nije dopalo tokom Koštuničine vladavine, ali sam ga i pored toga 2008. glasao, nadajući se da mu je više dosadilo tutorisanje i da će skupiti hrabrost da vodi ovu zemlju kako treba. Koliko vidim, Tadić je sada u vrlo sličnoj poziciji, s tim što je dozvolio da u više mahova bude grubo ponižen, čak i ismejan ( a i mi s njim ) od strane tih istih faktora. Tako to uvek biva u istoriji kada dolazak vladara podržava inostrani faktor. Ne mislim ovde samo na Tadića, već i na Koštunicu i Miloševića. Ne bih pogrešio kada bih dodao da su na sličan način dovedeni i Karađorđevići, s tom razlikom što su tada izmanipulisali Apisa da izvrši puč. Nisam više pametan šta nam je činiti, jer zemlja vrvi od stranih agentura, jako se lepo da videti da su ušli u sve najvitalnije institucije, a to su sudstvo, policija i vojska. Gledajući u poslednje vreme namrgođenog Tadića, gajim neku nadu da su mu se više smučili, kao i da je konačno uvideo sopstvene zablude. Čak bih ga i posle svega rado podržao, samo kad bi dao do znanja vrlo jasnim manevrom da mu je dosta tutorisanja i gaženja Srbije. Ako se odluči na ovu opciju, trebaće mu itekako pouzdani obaveštajci, vojnici i policajci, jer znamo kako su prošli prethodnici kad su poželeli da se oslobode okova. Druga Tadićeva opcija je da se okrene protiv sopstvenog naroda i obračuna sa svim patriotskim snagama u zemlji. Treća je neko balansiranje između ove dve opcije, posle koga će neminovno biti marginalizovan kao i Koštunica. Možda sve ovo što sam napisao deluje suludo i nelogično, ali to je neko moje viđenje.

Naši gubitnici odavno nemaju čast. Dobro je neko primetio da su postali dežurni krivci onog trenutka kada su Kosovo i EU stavili prividno u istu ravan a u stvarnosti sve radili da se oslobode Kosova kao 'balasta' na putu u EU. To što je taj put put u nedođiju nimalo ih se nije doticalo i ne dotiče ih se jer je njima važno višedecenijsko putovanje u foteljama a ne cilj.
Narodu koji je spreman da u ime lažne koristi od EU pristane na amputaciju jedne ruke sa sličnim argumentima se sutra može odseći druga (Vojvodina) a zašto ne i Raška, Niš, Preševo, sve do pašaluka.

Naravno da su najveći krivci i dalje oni koji su ovu vlast instalirali i okupirali Kosovo i Metohiju ali to krivicu ove vlasti pred narodom ne čini ništa manjom i da je samo u nečinjenju onoga što se itekako moglo činiti u nedostatku argumenata sile.

Po istom kriterijumu možemo inače osloboditi svake krivice i Koštunicu i Miloševića. Međutim svi dobro znamo da su svi pravili greške, samo uvek je najveća greška onih koji je poslednji prave.
Toga ih ne može osloboditi niko a najmanje istorija.

Poštovani Đorđe Vukadinović

Iskrenost vaših komentara uz vaš tekst jeste za poštovanje...
Misim, medjutm da nije dobro što navodite ko je shvatio, a ko nije tekst...
Ne znači da neko nije shvatio tekst ako je pronikao izvan limita teksta ili se barem usudio da napravi link dalje od "tematskog dvorišta" ...
To je ako ništa drugo najplodnije tle barem za literarne ideje...ako ne za prave društveno-političke...

Za poštovanje je svaka kritika, a ponekad ljudi čak vide bolje od nas samih...I taj izgled ima svoju težinu, makar da se preispitmo da više činimo da ne damo takav dojam.
Ono što je najbitnije jeste razumeti, pa mislim da Kostića niste baš sasvim razumeli (letargija može biti opasna, ali joj se ne treba predavati, izvinie na ovom psihološkom upadu!)...A Mirjanu nisam našla u komentarima, čak ni kad sam tražila Lazara kroz komentare...možćda je moja greška, nemam vremena da tražim...

Lepo je što ste nam otkrili da na vašem sajtu imate mogućnost da intervenišete...Pa, kao vlasnik sajta koji je toliko daleko dogurao, vi valjda treba dobro da se pozabavite kontrolom imidža vašeg sajta..

Ne bi bilo loše da to češće radite jer se ponekad pojave zamerke komentatora koje su opravdane, čak materijalne prirode,a ostanu nerešene...

Takodje mislim da nije u redu da sebe ubrajate medju "najneobaveštenije ljude u Srbiji"...Šta smo onda mi?

Ali, nema veze, "scenario" pišemo svi...Odavno je Internet otvorio vrata svima...to barem svako može da shvati...(mada ne može svako da je Internet ušao kroz zatvorena vrata, niti da su sadržaji interneta na "autorsko izvol'te"...

Svidja mi se naslov vašeg teksta...(i gubitnik i pobednik treba da imaju čast)...Svaka čast...

ps Ako može, molim vas, intervenišite da objave moj člnak Alisa Ukoko zemlji Srbiji...Ne vidim zašto može anas da ga objavi, a nspm ne...(pogotovo št u dijamantidanas "in Hague")...
Hvala unapred...

Čast gubitnika!?
Eufemizam.

Uvod u relativizciju odgovornosti.

Još davno, kao učenik srednje škole, „nadošao“ sam na devizu „priznati pravo stanje stvari najbolji je dokaz da ćeš krenuti napred“. Ako ovu devizu primenimo na srpske okolnosti, onda dodajem: uz mnogo muke, pa, ako treba, i žrtava. U svakom slučaju, sa manje žrtava nego ako ništa ne preduzmemo i pustimo da postojeće stanje teče i traje. U ovome slučaju, suština priznavanja pravog stanja stvari jeste priznanje (uviđanje) da Boris Tadić, u svojstvu Predsednika Srbije, sve radi svesno i sa jasnim ciljem na štetu Srba i Srbije. Dobar marketing, uz činjenice da su svi mediji pod kontrolom (oni koji nisu bili „poslušni“, kao Glas javnosti, doživeli su tešku i neograničenu torturu, pa su danas umireni: ako će da postoje moraju da ne postoje), i da su sve institucije direktno pod Tadićevom kontrolom i direktno u njegovoj funkciji, kod zarobljenog naroda stvara lažnu sliku da Boris Tadić vodi brigu o narodu i državi. Mnogi komentatori su istakli ono štetno što je Tadić uradio (Statut Vojvodine, Deklaracija o Srebrenici, nacionalni saveti, Istambulska deklaracija, svi resursi države dati tuđincima i neprijateljima...), a sve ovo nije slučajno izvedeno i nije izvedeno bez svesti o rezultatima ovih akcija. Da će Boris Tadić raditi ovako kako je uradio od novog izbora za Predsednika, i kako i danas radi, bilo je jasno i pre izbora i za vreme izbora. Druga je stvar što je mnogima lakše da ne veruju dejstvu gravitacione sile sve dok im, na primer, crep sa krova ne padne na glavu. Na naše glave se mnogo toga sručilo i, ako ništa ne preduzmemo, najpogubnija će biti činjenica da naši potomci, deca i unuci, neće imati svoju državu nego će živeti u tuđoj državi, i biti osuđeni na nestajanje.

@Sasa R. kaze :

"Tako to uvek biva u istoriji kada dolazak vladara podržava inostrani faktor. Ne mislim ovde samo na Tadića, već i na Koštunicu i Miloševića."

".. i Milosevica"?

Stvarno sam radoznao da saznam ko je bio taj "strani faktor" koji je podrzavao Milosevica.
Radi li se o nekoj tajnoj organizaciji punih para
(Masoni,Fasisti,Komunisti,Oligarsi, Arapski Sheici ili jedna djavolska kombinacija od svih ovih?).

MOŽDA JE TUŽBA IPAK IMALA SMISLA

1. Kakvo pitanje, takav odgovor. Da smo ih ozbiljnije pitali (da smo tužili) oni bi se ozbiljnije odgovorom i bavili. Ozbiljnost radnje povlači za sobom veću odgovornost za njen rezultat. A odgovornost tera da se stavi prst na čelo. Ako bi sudije i u slučaju tužbe donele nezakonitu i nepravednu odluku onda bi se bar jasno znalo kako stoji stvar. I znali bi smo da smo upotrebili najjača sredstva raspoloživa u okviru tog društvenog podsistema. Ovako su oni dobili prostor za izmotavanje, a mi osećaj da smo posao radili nekako traljavo.

2. Mnogo se govori o pritiscima na sudije. Ti pritisci sigurno postoje, to je jasno i zdravom razumu. Ali opet, je li zdrav razum dovoljan?
Sudije koje dolaze iz zemalja koje su priznale Kosovo odlučiće u korist kosovske nezavisnosti. Da li? I Čedomir Jovanović i Vojislav Koštunica su iz iste zemlje pa nemaju iste spoljnopolitičke stavove.
Pravo je samo filijala politike. Je li je? Ili ipak ima neku posebnost u odnosu na druge oblasti društvenokulturnog života. Pravnička profesija (jedna od najstarijih, uz svešteničku i lekarsku), filozofija prava, sociologija prava, toliki mislioci prava kroz vekove... Valjda sav taj svet nije toliko lomio mozak oko neke tričarije.
Sudija je samo službenik, čovek organizacije, birokrata. Nije i profesionalac. Da li? Bilo bi lepo da se razmotri i taj profesionalni identitet sudije. I da se vidi je li ta profesija samo protočni bojler za političku volju ili ona ima neke svoje zasebne vrednosti i interese koji joj ne dozvoljavaju da bude prosti poslušnik politike.
Kad se sve to ispita moguće je da bi se opet došlo do stava da sud ne odoleva pritiscima najmoćnijih zemalja. Ali onda bi smo videli posredovanja kroz koja se takav proces odigrava. Ili bi smo sa izvesnošću utvrdili da takvih posredovanja nema, da politička volja kroz sudstvo ide kao po autoputu.

@saša r.

Dobićete (dobićemo) taj "vrlo jasan manevar". Tadićeva poslednja politička retorika biće izrazito nacionalistička, budite sigurni! To će mu biti poslednji zabran, poslednje uporište iz koga će izvući glasove za svoju vladavinu. Sve ide u tom pravcu. Da li će to biti samo manevar ili suštinska posledica uviđanja sopstvenih zabluda - biće sasvim svejedno sa aspekta nas, građana Srbije! Zato što će, posle svega, biti veoma kasno za stvarnu mogućnost pronalaska onoga što ste naveli da će mu trebati! Sa aktuelnom politikom BT-a, uopšte nema smisla vezivati takvu nadu, ona mu je suvišna! Dakle, i manevar će doći na red, samo neće biti bojeve municije ... zbog onih na bini, pre svega!

Postavlja se pitanje: da li vlasti u Beogradu "dali sve od sebe"? Zatim, možemo li za njih reći da su, u porazu", "pružili otpor", "stradali", pogotovo "osvetlali obraz"? I g. Vukadinoviću i nama, jasno je da je odgovor na ova pitanja samo jedan: NE! Trebalo je učiniti s tim u vezi mnogo više, uporno pokušavati, tragati za rešenjima, rizikovati, ući ako treba i u sukobe, u meri u kojoj se to moralo... Ničeg od ovog od njih nije bilo, postojao je samo jedan alibi za sve i svašta - MSP i njegovo mišljenje. Zato je i intonacija g. Vukadinovića teksta ovakva-kakva je, blago crno-humorna.

U mentalitetu je Srba (pored prikazane evidentne empatije za stradalnika) i naizgled potpuno opozitno ponašanje - odbacivanje i prezir gubitika, posebno gubitničke, a ujedno alave i za materijalna dobra nezajažive vlasti. Kako to izgleda i posledično na izborima prolazi, kada srpski predsednik proglasi pobedu, a posle odmah povuče trupe, videli smo nedavno, baš u vezi istog Kosova. Aktuelna vlast u Beogradu niti jednog trenutka pre savetodavnog mišljenja Suda nije konsultovala Skupštinu, niti je tražila podršku opozicije. Ako im se to, sada, ne osveti, onda nikada ništa ni neće.Postavlja se pitanje: Čime će se sada, nakon sednice GS UN pravdati?

- inace, kao prilog diskusiji, nije lose procitati pasus sa:

http://www.standard.rs/vesti/36-politika/5051-eljko-cvijanovi-pravi-konsenzus-politike-elite-glasi-srbija-je-marionetska-drava-.html

u kome je recenica :

"Onaj koji je to dozvolio svojom nepažnjom, svojim slabostima ili svojom namerom – o Borisu je reč - presudio je Kosovu mnogo brutalnije nego MSP"

Dakle, kada kažem da se ne slažem sa Vukadinovićevim stavovima iznetim u ovom tekstu i to obrazložim, to ne znači automatski da želim da vređam autora ili bilo koga drugog, pomenutog ili nepomenutog.

U ovom slučaju jednostavno ne moramo ni da ulazimo u motive ove pogrešne politike koja nam je nanela štetu, već da tu štetu konstatujemo i zbog nje pozovemo pomenuti dvojac da daju OSTAVKE. Tačka.

A što se tiče Vukadinovića, on je bio prvi koji je konstatovao da će se od proklamovane politike našeg dvojca bez(?) kormilara „i Kosovo, i EU“, vrlo brzo doći na gorku istinu „ni Kosovo, ni EU“, pa kako smo sada evidentno stigli na pola tog puta „ni Kosovo, a verovatno ni EU“, ne vide se razlozi za ovako popustljive stavove autora. Ja nekako verujem da je upravo otuda i došlo do izvesne „sumnjičavosti“ u pojedinim komentarima, a što se nebi trebalo tako osetljivo i prestrogo tumačiti.

@Peter RV

G-dine Peter RV, rado ću Vam odgovoriti na pitanje.
Slobodan Milošević bio je stipendista američke akademije Fulbrajt. Kasnije je imao sjajnu bankarsku karijeru, čak je u jednom momentu bio i miljenik Dejvida Rokfelera, a jednom prilikom mu se obratio i rečima “Haj Dejv”.
Na tim krilima se pojavljuje na srpskoj nacionalnoj sceni i unosi euforiju u narod. Onog dana kada je počela intervencija JNA u Sloveniji, Milošević podržava njeno povlačenje na teritorije gde žive Srbi. To izgleda dovodi do prvog puš – pula između njega i Amerikanaca. Jer istog dana, na trećem kanalu RTS negde oko tri sata po podne, ide slika sa državnim sekretarom SAD DŽejmsom Bejkerom, koji izjavljuje:”Milosevic is big lier!” Taj snimak više nije ponovljen, ali se od tada SAD ponašaju neprijateljski prema Srbiji.
Šta god mislili o Miloševiću, ne možemo mu osporiti visoku inteligenciju. Pogledajte samo njegovu vrhunsku vladavinu unutrašnjom politikom i dvorskim intrigama. Pogledajte kako je samo “igrao šah”, povlačeći lidere opozicije kao pione. A kad pogledamo spoljnu politiku, videćemo svašta. Može li se tako inteligentnom čoveku kakav je bio Milošević desiti da mu se 4 puta “potkrade” ista greška – Špegelj, Krajina, Bosna, Kosovo. Svuda je prihvatio bačenu rukavicu, krenuo, stao, dopuštao mnogo puta da protivnička vojska dođe k sebi, kao i da im dođu “humanitarni konvoji” puni oružja. Svaki dobar vojskovođa zna koliko je katastrofalno kad se vojska zaustavi, Milošević je to redovno radio. Uvek se nadao da će ga Ameri priznati za ravnopravnog partnera, i zbog toga popuštao i kočio vojsku. To nas je koštalo svega, a on je tek u Hagu konačno shvatio da su ga Ameri “potrošili”.

Poštovani g. Vukadinović, mislim da ste blagi u oceni a analiza aktera i događaja Vam je "politički koretktna". Ne nije istina da tadić nije imao sreće ili mogućnosti da učini više za Srbiju. ON, kao i njegovi politički sateliti, dobro zna šta radi samo što to ne odgovara ni Srbiji ni njenim građanima. Druga je stvar što neki od nas Srbiji dobro žele i uzdaju se dobre namere ljudi koji treba nešto da odluče u naše ime. Već sam više puta ovde pisao, ljudi nemojmo biti naivni. Ovaj režim je isuviše loših stvari uradio i kao "grešio" da bi to bilo slučajno. Stvari, ljudi i događaji moraju se nazivati pravim imenima.

Bez namere da se mešam u vašu polemiku sa drugim komentatorom, prosto sam zapazio sledeći vaš navod i rešio da ga prokomentarišem, istine radi. Dakle, vi kažete: "Svaki dobar vojskovođa zna koliko je katastrofalno kad se vojska zaustavi, Milošević je to redovno radio." Milošević godinama nije imao nikakvu kontrolu nad vojskom, koju je postepeno i mukotrpno sticao tek posle zaokruženja SRJ kao države, te je neposredno kriv isključivo za povlačenje vojske sa Kosova, prvo 1998, a zatim i onog konačnog, 1999. Za prethodne, mnogobrojne kreni-stani situacije, on ne snosi nikakvu odgovornost jer nije čak ni konsultovan. Teze koje vi zastupate pripadaju Karli Del Ponte, ali one, kao što znamo, nisu dokazane.

Tadiću se ni malo slučajno „omicale“ od početka kontroverzne izjave kada sudbina Južne srpske pokrajine stajala na dispoziciji.

Počevši od njegovih izjava. prilikom Tadićevih turneja po evropskim prestonicama i u Berlinu prilikom susreta 2. oktobra 2006. sa njemačkom kancelarkom Mekel o "Kosovu koje je bliže nezavisnosti", "praktično već nezavisno", "mi se borimo da Kosovo povratimo, ali naši prioriteti su ulazak u EU i u NATO".

Potom nešto kasnije Tadićeve mlake izjave u Budimpešt o "svim diplomatskim sredstvima" u kontekstu sa Kosovom i Metohijom", uz istovremeno pominjanje članstva Srbije u EU i Natou, čime relativizuje čak i nagovještene "diplomatske napore". Ili Tadićeva već davno ranije imperativna poruka skupštinarima, kako oni "moraju" doneti deklaraciju u Skupštini kojom se u ime Srbije posipaju pokajničkim pepelom zbog "genocida" u Srebrenici i time prejudiciraju za sva vremena sukrivicu Srbije za događaje tamo, izlazeći čak iz okvira ionako več pristrasne sudske presude u Hagu, iz koje Tadić jednu preporuku simboličnog karaktera prekvalifikuje u "conditio sine qua non". Kako inače protumačiti Tadićevu izjavu, da Srbija neće odustati od zahtjeva za ulazak u EU, „nezavisno od toga kako se Brisel postavi po pitanju statusa" Kosova i Metohije“

U Vašingtonu i u prestonicama zapadne Evrope nije nikakva nepoznanica da je za Tadića apsolutni prioritet članstvo u EU i u NATO. Time Tadić svjesno ili ne, sužava i od njega proklamovane diplomatske manervaske prostore. Tako i u analitičkom komentaru 28 oktobra 2008. engleskog autora John Laughland-a za ruske RIA NOVOSTI na engleskom jeziku, i kod nas poznati engleski autor, piše "da je predsjednik Tadić očigledno spreman da plati svaku cijenu za ulaznicu u EU". Imajući pri tome na umu Kosovo i Metohiju.

Ima dosta oprezne skepse u komenarima na tekst.
Makar dostupne za čitanje.

@Peter RV;

S Vama se ne može polemisati, jer upravo Vi ne odgovarate na pitanja. Ja nemam nameru da spamujem temu na kojoj smo sada, tako da bi bilo lepo da se vratite na onu temu na kojoj smo bili, pa ćete se uveriti da Vam je na sve odgovoreno, bilo direktno, bilo između redova, bilo alegorijom. Takođe ćete videti da jedno moje vrlo važno pitanje nije dobilo Vaš odgovor, ne znam da li ste ga prevideli ili namerno niste odgovorili. Kao što niste dali glasa povodom moje opaske da ste dali jednu poluinformaciju. Takođe, niste dali nikakav komentar na intervju sa DŽulijom Gorin koji sam priložio, kao ni na njen tekst u Jerusalem Postu, kojim iznosi punu istinu o pogromima nad Srbima pod barjakom katoličke crkve u NDH. Valjda se to ne uklapa u teoriju zavere, pa niste našli za shodno da komentarišete.
Drugo, non - stop kukate da su Vama cenzurisani odgovori. Mnogo puta sam i ja ostao bez objavljenog komentara, pa mi nije palo na pamet da se bunim. Mućnem glavom, vidim gde sam preterao, preformulišem pitanje, i problem je rešen.
Što se tiče Vaših insistiranja na teorijama zavere, masonima, iluminatima, to takođe ne pije vodu. I Tito i Draža su bili masoni, pa su bili suprotstavljeni. Titu nije teško palo ( naprotiv ) da Dražu pošalje u večna lovišta. Mason je bio i Živojin Mišić, pa mu to nije smetalo da svojim smelim potezima najviše doprinese velikim srpskim pobedama.
Nikolu Pašića prvo dobro proučite, pa pričajte o njemu. Čovek koji svoje najbolje prijatelje navuče na pobunu, pritom pobegne iz zemlje i gleda preko plota kako oni stradaju upravo zbog njega, ne zaslužuje jednu lepu reč, a kamoli spomenik. Da ne pričamo o Pašićevom sinu i onom čuvenom "šta zna dete šta je vagon šećera". Kamo sreće da je bio samo vagon šećera, bilo je tu svačega. Dovoljno je samo reći da se Arčibald Rajs zgražavao Pašićevim postupcima.

@Milan;

Milošević je imao punu kontrolu nad vojskom 1995, kada je pao Knin, mrdnuo nije malim prstom. Uvek je drugi bio kriv, Martić, Babić... Mladić

Da, da...
Evo ovako: nakon 24h "stent baja", sledi moja hiper aktivnost. Zato što je sve skupa "prišlo kraju". Ako na svakoj temi ne nađete 20% mojih komentara, da znate da sam cenzurisan. Kad mojih komentara više ne bude bilo, znači da sam (prvi) na NSPM banovan.
To be kontinuited...

Ako je cilj NSPM da razvije kod ljudi sposobnost da misle svojom glavom, na osnovu gornjih komentara može sebi slobodno čestitati. Komentatori uglavnom jednodušno odbacuju politiku Tadića i Jeremića, kao neiskrene i protivne Srpskim interesima, i to vrlo artikulisano i argumentovano. Nikakva blagonaklonost najpopularnijeg analitičara sajta, uz dužno poštovanje prema njemu i sajtu, ne može ix odvratiti da stvari gledaju svojim očima. Xvala Bogu da sam i to dočekao.

Ja zaista ne mogu da shvatim gde su to neki komentatori prepoznali u ovom članku "amnestiju" ili "popustljivost" prema vlasti. Ja tu vidim samo objektivnost i pravednost, što je i inače karakteristika Vukadinovićevih tekstova i javnih nastupa. Takođe, Ne znam zašto su komentatori prebrzo prešli preko jednog od najvažnijih uvida u inače, po običaju, izvrsnom tekstu gospodina Vukadinovića. A to je upozorenje vlastima da ne mogu da očekuju da neko drugi "zbog nas i našeg Kosova" pokvari odnose sa SAD i drugim zapadnim zemljama, a da mi to ne učinimo. I to je ključno, a verovatno i ubojitije i bolnije po sam režim od jalovih optužbi za "izdaju" ili ponavljanja kako je "Kosovo srce Srbije". A lako je biti radikalan i ratoboran iz daljine i iz anonimnosti.

Poštovani Gosp. Vukadinoviću,

sa najvećim delom Vašeg teksta se slažem. Ima samo jedan detalj preko koga ste prilično olako prešli, i pokušali ste da paušalno dezavuišete sve koji suprotno misle. To je, naime, pravno pitanje koje je postavljeno Međunarodnom sudu pravde.

Znate, prava su veoma moćna i škakljiva disciplina, i čak i među pravnicima nisu svi vični da se bave nekim poslom, čak iako imaju diplome. Setite se Prvoslava Davinića (doktor prava, kako sam kaže) koji je u Velikoj Britaniji pristao na nekakav "predugovor" ne poznajući tamošnji pravni sistem i izazvavši ogromnu štetu za Srbiju u aferi "Satelit". Nabeđenim klincima, kojima je neko rekao da su eksperti za prava i napravio od njih ekspertski tim ne treba dati da eksperimentišu, pogotovu kada je cena nacionalni interes! To je trebalo da rade najstručniji pravnici u zemlji - zajedno! To je kao kada odete kod doktora - ima ih dobrih i loših.

Na loše postavljeno pitanje (koje je trebalo da glasi - da li je secesija jednog dela teritorije legalna po međunarodnom pravu), Sud je jedva dočekao da svoju presudu (verovatno unapred otkucanu u Stejt Dipartmentu) obelaodani. I to na najbedniji način - hvatajući se za proceduralne mane našeg pitanja. Da je pitanje bilo dobro - ako ništa drugo - obrazloženje bi još više smrdelo na smeće i bilo neubedljivije, i imali bismo još jači (pravni) osnov da u nekom povoljnijem geo-političkom trenutku vratimo Kosmet. Društvo naroda je propalo, verovatno sledi i sumrak Ujedinjenih nacija.

Ja poštujem borbu Vuka Jeremića, osim u delu kada je austrijskom kancelaru Guzenabaueru iza kulisa (u toku pregovora u Beču) rekao da će sve biti u redu, da ćemo priznati Kosmet, samo da se malo slegne prašina. Tada se Prof. Leon Koen povukao.

Pravima (i spoljnom politikom) ne bi trebalo da se bave oni koji tom poslu nisu vični, niti proceduralna pravila postupka može tumačiti onaj ko ni ne zna šta to znači, jer bi pre toga morao da završi pravni fakultet i mnogo godina provede u struci.

"Milan za saša r". ...Bravo...Kraljevski zaključak! Ko je bio vrhovni komandant JNA? Ko je bio predsednik Jugoslavije? Šta su ti ljudi radili dok su bili "opsednuti" Slobodanom Miloševićem? (Grickali medjunarodne ugovore i krčmili dd ("drugove i drugarice")...

Kad sam se već uhvatio u komentatorsko kolo, moram i da nastavim. Dakle, slažem se da je dobro što se vodi otvorena i kritička debata i što se još jednom pokazuje kako NSPM nipošto nije forum "jednoumnika". Ali, najmanje zbog mene, moram reći, tačnije, apelovati na malo pažljivije čitanje nečijih - tačnije, svačijih - reči. Neće to meni naročito ni štetiti ni koristiti, ali može da ostavi lošu ukupnu sliku o - po mom sudu - u osnovi, zanimljivim i često kvalitetnim komentatorskim prilozima na ovom sajtu.
Dakle, ne znam da li su to u strahu "velike oči", kao što reče neko od komentatora, pa se, varani godinama od ovih i onih, ali najviše od raznih velikih, a lažnih "patriota" i "evropejaca", ljudi valjda plaše i trzaju na sve što im zaliči na moguću nedoslednost i promenu stava. Ali bojim se da je ovde, barem u nekolicini komentara, postojala i mrva određene malicioznosti, ili barem prebrzog i površnog zaključivanja. Dakle, vrlo otvoreno i oštro, ne vezujući se za ličnosti, pišem(o) o greškama i propustima ove, one ili neke buduće vlasti. Nema tabua i "svetih krava". Uostalom i ja sam u ovom tekstu napravio mali katalog najkrupnijih režimskih grehova, a i neki komentatori su podsetili šta sam sve i od kada mislio i govorio o politici "paralelnih koloseka" i "Evropa nema alternativu". I zna se ko je za tu politiku bio i jeste najodgovorniji. Ali baš zato ne mogu i neću da se potpisujem ispod činjenično netačne i pomalo stupidne tvrdnje kako je vlast (čitaj Jeremić i Tadić) NAMERNO izgubila proces u Hagu, namerno postavila loše pitanje, unapred znala ishod i sl. I kada to kažem, ja ni malo ne relativizujem kritiku pogrešne politike, nego je, po mom mišljenju, činim uverljivijom i ubojitijom, zato što jasno pokazujem da ona, tj. ta moja kritika nije motivisana slepom mržnjom ili partijskim interesom. Dakle, nije to ničija "odbrana", a još manje "amnestija", već pre, što je takođe neko od komentatora primetio, upozorenje i poziv svima, i tzv. vlasti i tzv. opoziciji na častan otpor.

Gospodine Vukadinoviću, ne vidim zbog čega je tvrdnja da su vođe okupirane Srbije NAMERNO izgubile ovaj proces, stupidna. Mnogi od nas ne vide NI JEDAN pozitivan rezultat Tadićeve i Jeremićeve politike. Kada svojim lapsusima o krivici za ratove, podeli Kosova i malicioznim komentarima na račun Srba daju signale o političkoj pripadnosti, političari na vlasti čine NAMERNU štetu svom narodu. Ignorišući zločine nad Srbima u Podrinju, minimalizujući zločine u Hrvatskoj i NE HAPSEĆI za minimalizovanje zločina genocida u Jasenovcu, oni pokazuju NAMERU da krivicu svale isključivo na sopstveni narod. Serijom pogrešnih poteza, bacanjem svih aduta radi jednog, pogrešnog, pokazuju da im je NAMERA da Srbiju dotuku. Sudstvo, mediji, politička scena, crkva. Kada su ove institucije u pitanju, oni nepogrešivo, sa jasnom NAMEROM idu ka neslobodi, diktaturi, okupaciji, a ne razmeni mišljenja, prosperitetu. NAMERA je jasna. Kao što je jasna u Preševu, Raškoj, Vojvodini. Mene ona ne čudi, jer vidim kakvi se kadrovi traže za mesta u ’eliti’ okupirane Srbije. Deca nosilaca spomenica, unuci aparatčika, birokrata, Titoista, ljudi bez staža i struke, ljudi koji se mogu ucenjivati zbog stipendija, pozicija, novca, seksualnog opredeljenja. Ti ljudi onda znaju šta im je činiti. I postupaju brutalno, čineći ZLO. Ako kažete nešto protiv, možete da doživite sudbinu g. Panića. Ako im stojite uz bok, postajete zaštićena kasta. Vi tu ne vidite NAMERU, udruživanje, ili kako to SPC zove, a ignoriše, UROTU? Ja vidim.

Strah od ruskog hazjanina doveo je Srbiju do toga da postane mali, siromašni radž, da ’ljubimo šugavu ruku koja nas mlati’, kao što reče gđa Bobić Mojsilović. Da na svaki šamar odgovoramo obaranjem pogleda, a na svaku uvredu prećutnim pristajanjem. Znate li kakve traume čekaju generaciju koja odrasta na Tadićevim vrednostima? To su traume koje Tadićeve kolege vrlo dobro poznaju.

Poštovani Gosp. Vukadinoviću,

Na žalost, veoma mnogo se srpskom narodu dešavalo (i dešava) stradanja i izjava. Daću samo jedan primer: kada je Dr. Zoran Đinđić konačno dao sjajan intervju čiju bih svaku reč potpisao (pored onog TV Republike Srpske bio je i jedan u Špigelu) i kada je uvideo da su ga koristili kao poslednju marionetu, ubijen je.

Bez namere da budem mizantrop ili cinik, stalno se prisećam onoga (mislim da je Tacit to rekao): Ko ne zna istoriju, osuđen je da je ponovo preživi". I one: "Ne veruj Danajcima ni kada darove donose". I Marfijevog zakona: "Ako nešto može da pođe naopako - poći će naopako". Ja više volim da sam skeptik pa da se prijatno iznenadim, nego da sam optimista pa da me nešto (ponovo) neprijatno iznenadi.

Setite se raspada SFRJ. Niko nije verovao da će predstavnik BiH u predsedništvu (mislim da je čak bio Srbin?) glasati za raspad. Onda se posle ispostavilo da je navodno bio ucenjen tajno slikanim fotografijama od strane jedne jako moćne sile.

Ja još uvek čekam da se pokaže ko je na današnjoj političkoj sceni trojanski konj, a ko je iskreni patriota, ko će državni staviti ispred ličnog interesa. Već imam nekoliko kandidata za "Trojance", ali bih voleo da nisam u pravu. Vreme će pokazati.

Naaša spoljna politika je: Planska? Stihijna? Iskrena? Ili fasada za neku prljavu zakulisnu igru i prevaru gde neko neuspeh prodaje kao spinovani uspeh (Kumanovski sporazumo). S jedne onosimo lažnu deklaraciju (Jelka Kacina i Doris Pak) o nekakvom genocidu, i maltene ispadamo nacisti (nemački kanal RTL se čak bunio što smo sa "pola srca" i tesnom većinom osudili "genocid") zaboravljajući Kravicu, Bratunac i druga mesta gde su ti isti vojno sposobni muškarci ubijali i palili sve do poslednjeg stanovnika. S druge strane bacamo pare na nesposobnu diplomatiju. Zgrozila me je vest da je MIP uspeo da uštedi 800.000 EUR na reprezentaciji, nakon afere sa Parizom. Bar je taj novac trebalo dati američkim lobistima da "kupimo" dobar rejting Srbije!

Nisu oni gubitnici - ono zbog cega su se borili da dodju na vlast to su dobili ( uzeli ). Sve ostalo su njihova necasna dela i price.

Treba pogledati u epicentar, koji generise sve druge probleme ( neke u vecoj a neke u manjoj meri ) - dakle njihov odnos prema realnoj ( a ne njihovoj trange-frange i DRP ) ekonomiji:
1.Koliko je malih ( po broju zaposlenih ) preduzeca - firmi ( koja se bave nekom PROIZVODNJOM ) naraslo u srednja?
2.Koliko je srednjih firmi ( isto proizvodni sektor ) naraslo u velike firme - kompanije?
Proslo je deset godina u - STA ???

Iz ove perspektive ja gledam i na politiku prema Kosovu i Metohiji, i to na sve partijske kombinacije koje su se smenjivale u zadnjem desetljecu na vlasti. Za ovu zadnju ekipu na vlasti - nemoguce je reci da vode odgovornu politiku.
Problem je i sa opozicijom sto cini situaciju ozbiljnom ( priprema za novu manipulaciju ).
Gospodin Vukadinovic je napravio dobru analizu koja ukazuje i na nevidljive stene ispod povrsine. No imajuci i to u vidu, ovaj put je ipak potcenio ukupnu tezinu promasaja, ovih na vlasti.
Kad se pogleda njihova ekonomska politika, jasno je da se mora nesto ozbiljno menjati !!!

@Milan;

Ova replika Diogenu ne pije vodu. Jer ako je general Pavković služio Miloševiću, zatim Koštunici, a potom se ponudio Đinđiću, njemu se ne može verovati. Oprostite, bio sam protivnik Miloševiću, posebno zato što sam smatrao da je bio suviše pametan da bi dopustio da se na isti način predaju sve teritorije ( o čemu sam već sa Vama diskutovao ). Da se Pavković suprotstavio Miloševiću čim je potpisan kumanovski sporazum, dao bih mu za pravo da bude uz Koštunicu. Ali ako je Pavković uživao sve privilegije kod Miloševića, kao i to da je bio uz njega sve do 5-og oktobra, onda je bio dužan da bude uz njega i u zlu, to je jedino pravilo odanosti. Vojnici ipak nisu političari, da bi dopustili sebi da se okreću kao vetrokaz. Takođe, što se tiče operativnosti trupa na Kosovu, zaslugu imaju isključivo generali Lazarević i Delić, koji su se pokazali kao vrhunski operativci.

Pažljivim čitanjem teksta „Čast gubitnika“ (i ne samo tog teksta), može se zaključiti da je Đorđe Vukadinović izuzetno objektivan analitičar koji na izbalansiran način, bez ostrašćenosti i malicioznosti ali i bez podilaženja, analizira zbivanja na političkoj sceni Srbije. Problem je, međutim, što se politički život Srbije (i politička sudbina Srbije) ne odvija (i ne kroji) samo na srpskoj političkoj sceni a još manje na otvorenoj sceni. Zato analitički pristup Đ. Vukadinovića koji bi bio uzoran u jednoj Francuskoj ili V. Britaniji, počinje da pokazuje svoja ograničenja u Srbiji. Zemlja koja prolazi kroz sudbinska iskušenja zahteva vanredne političare ali i vanredne analitičare koji bi i tim političarima i javnosti ukazali šta stoji IZA nekih događaja i ISPOD površine nekih zbivanja. Analizirati same događaje i sama zbivanja u našem slučaju postaje nedovoljno. A da bi se shvatilo i videlo šta stoji iza površine stvari, potreban je drukčiji pristup, možda i drukčije sposobnosti a možda je jednostavno potrebno biti neka vrsta insajdera, učesnika tih zbivanja u ovom ili onom svojstvu. U svakom slučaju, kako sada stvari stoje, svi se nalazimo u istom košu - političari, analitičari, komentatori, posmatrači sa strane - i svako tu ima neko svoje viđenje, svoje simpatije, antipatije, svoje favorite i svoje prognoze, i sve to postaje malo monotono i bespredmetno.

Parafrazirajući gornji navod, mogu reći, da se ne bih potpisao ispod, po svom mišljenju, činjenično netačne tvrdnje da se izneta kritika objektivno "ne relativizuje i da se čak, ona tako čini uverljivijom i ubojitijom", kada se svoja pozicija prethodno iznova pokaže (predstavi, dokaže) kao nepartijska, nemrziteljska - jednom rečju, izbalansirana! Zato što se tako pažnja preusmerava na "naratora" i sporedne aktere, a Glavni pomera u stranu (senku). Njemu (Glavnom, gle čuda?!) - to onda odgovara!
Ipak, nama nije cilj da radimo što Njemu odgovara, nego, da Glavnom ukažemo dužnu pažnju i onda kada je "negativac" i da ga, kao takvog, "ogolimo" kako zaslužuje! Naročito onda kada se on, prethodno, uz pomoć izvesnih veza, tako beskrupulozno izBorio da uloge drugih budu sasvim sporedne! Kritičari mogu pisati šta god hoće i u kom god obliku; gde će i koliko biti raspoređeni svi aspekti kritičkog pogleda - stvar je shvatanja funkcije određene forme! Kada se u kratkom novinskom tekstu želi reći sve - to je višak informacija od kojih se, manje-više, sve ubrzo zaborave. To može biti i jeste nečiji cilj - naš ne (zajedno smo)! Na tekstove onih koji o našem negativcu pišu negativno, zato što bi mogao biti još uslužniji, ili o njemu pišu pozitivno pa kako bilo - retko reagujemo! Ne može se postići (puno ih je po drugim sajtovima i novinama), a ne bi bilo ni vajde! Ovde imamo nadu! Onaj pominjani, a zaboravljeni treći put, mi prvo moramo "idejno rešiti" - sami!. To je naš Nulti koridor IZLAZA!

Diogen,
Za vašu informaciju, pri jednom drugom nedavnom tekstu na nspm-u jedan nas je kometator obavestio da je ideju za pravni tekst za savetodavno MSP mišljenje dao Tibor Varadi...ne znam da li kao oficijelni državni službenik, ili kao saradnik MSP-a pošto znam da je odavno u "funkciji suda" ..Ne znam da li su u sastavljanju teksta učestvovali "nabedjeni klinci", ili "umišljeni staropravnici", ali baš bih volela da saznam...
Prosto je neverovatno da nas Boris ostavi u tolikoj neizvesnosti....Pa svaki akt u samoupravljanju smo potpisivali ko je sastavio, ko je sačinio, itd. Valjda je tako bilo i u srednjim školama!...Samo je rekao da je nastao u njegovom kabinetu!I u Kabinetu ima podele posla!

Kažete: "Setite se raspada SFRJ. Niko nije verovao da će predstavnik BiH u predsedništvu (mislim da je čak bio Srbin?) glasati za raspad. Onda se posle ispostavilo da je navodno bio ucenjen tajno slikanim fotografijama od strane jedne jako moćne sile."....Koliko znam krivicno delo ucene ne zastareva, možda nisam u pravu, ali ako je ovo tačno mislim da je pravni sukcesor Jugoslavije dužan da podnese krivičnu prijavu za ucenu...Ne znam kom sudu, ali ja bih volela da bude Američkom...

ps I nemojte baš taj Marfijev zakon tako bukvalno da shvatate....Može se poći i naopako od naopakog!
Sve najbolje...

Jedan pažljivi čitalac ...

Sjajan komentar..."Nulti koridor izlaza" na treći (zajednički) put možda vodi preko dobro-namernog (slažem se sa Vukadinovićem da nije zlo, ali za namerno već ne, svaki tako visoki državnički potez i treba da je nameran, samo nije svačije znanje dovoljno da prepozna nivo namernosti, tako nekako...)...

Kažete "idejno rešiti sami", pa to od nas traže već godinama! Vostanie Serbia...

Doći na isto "nulto" mesto preko okeana uzdignute glave...sa 31 milijardom spoljnog duga i "310" spoljnog prihoda...I gasiti požare, smirivati tajfune, oplemenjivati tajkune i terorisati teroriste hlebom a ne kamenom...tako nekako....globalno jasno...

ZA GOSPODINA ĐORĐA VUKADINOVIĆA. Kineska poslovica kaže da je istina samo jedna od mogućnosti. U slučaju presude MSP postoji niz mogućnosti, a jedna je i malignost najkrupnijih srpskih učesnika proistekla iz svesnog ili nesvesnog udovoljavanja manipulacijama koje sprovodi svetski hegemon. Vi tu mogućnost apriorno odbacujete. Zašto? Ona je jedna od mnogih, a još se ne zna koja je istinita. Dopustiti postojanje i takve mogućnosti dok istina ne izađe na videlo nikako ne podrazumeva „motivisanje slepom mržnjom“. Vaša logika ovog puta ne drži vodu.

U potpunosti delim Vaše mišljenje. Drukčije tumačiti stvari mi se čini malo bukvalistički.

Ja tekst sada, posle svih ovih komentara i izazvane "bure među istomišljenicima", vidim kao jednu vrstu lakmusa, da se ispipa puls preostalih "patriotskih snaga" u narodu. Nisam nezadovoljan rezultatom. Još uvek nas ima i pored svakodnevnog medijskog pogroma. Iako mislim da je moj stav po pitanju ovog teksta jasan, evo i da se javno odredim - ne slažem se sa ocenom autora da Tadić i Jeremić nisu unapred znali da je bitka izgubljena, kao i da izborom metoda borbe samo nanose još veću štetu. Znali su! Način koji je izabran da se nastupi u GS UN govori sam za sebe.

@ M (09 avgust 2010 12:41)! "M" vidi u kolumni naivno "jednu vrstu lakmusa, da se ispipa puls preostalih patriotskih snaga u narodu.

Po mojoj ocjeni, kada bi čitalaki stavovi korisnika portala NSPM bili reprezentivni na "patriotske snage u narodu" - pa neka se pritome imalo na umu samo puniljetnje Srpkinje i Srbe - Tadić ne bi bio potvrđen najkasnije na poslednjim predsjedničkim izborima. A to važi za sve od neodgovornih srpskih birača izabrane starnke i stranćice i njihovi lireri i liderčići koji se ne srame sudjelovsati u jednom ponovnom, ali poslije skupštinskih izbora jednom razbijačkom udaru po uzoru na taktiku komadine kobasice od koje se komad po komad odsjeca, dok i posednja kriška ne završi u antisrpskim raljama. takvih pohlepnih žderatora već sama Evropa puna.

Poštovani Đorđe. Časni gubitnik je bio Stevan Sinđelić. Ovi dnas na vlasti su nečasna bulumenta

@@Mislilac

Moguce da je termin srbokomunista nastao u Hrvatskoj ali ja ga ne koristim u tom kontekstu. Ja tako nazivam jednu ideologiju koja je mesavina komunizma i srpskog nacionalizma u njegovom nakaradnom obliku.

Ako mene vidite kao istomisljenika onih koje Antonic i vi ovde nazivate Drugom Srbijom to onda govori o vasoj moci rasudjivanja.
Podjednako su mi odbojni i stavovi srbokomunista i stavovi titoista (Proticev naziv za one koje vi svrstavate u Drugu Srbiju).
Ja sam po opredeljenu konzervativni liberal, ne smatram da EU nema alternativu, narocito sada kada je pod znakom pitanja ne samo to da li mi mozemo da udjemo u istu vec cak i to da li ce ona postojati za 15ak godina. Moj stav je da u EU treba da udjemo kada za to budemo spremni i kada i ako njene clanice i mi budemo zainteresovani za to.
Dalje, po pitanju vere, regionalne politike, srpske istorije pa i ekonomije jednim delom imam primetno drugacije stavove od "drugosrbijanaca". A vas problem je u tome sto stavljate znak jednakosti izmedju onih koji prihvataju vrednosti zapadne civilizacije i onih koji smatraju da je Republika Srpska genocidna tvorevina, da treba priznati CPC i sl.
Moja politicka opredeljenja formirana su iz dela Irvinga Kristola i Zbignjeva Bzezinskog (kome sam uz sve razlike bio jedan od najdrazih studenata), a od starijih su tu Edmund Berk, Makijaveli i delimicno Adam Smit. Znaci nema Latinke Perovic, Vesne Pesic i drugih... Nikada nisam bio clan neke NVO, tacno je jedino to da sam nesto malo saradjivao sa ASS i Isac Fondom i to je sve...
Na kraju, ja ne smatram svakog neistomisljenika na NSPM za srbokomunistu ima tu ljudi koje postujem kao sto su aleksandar i thinking maize. Ako sam posle svega ja za vas i dalje "drugosrbijanac" onda "bravo".

’...ima tu ljudi koje postujem kao sto su aleksandar i thinking maize.’

G. Mislilac,

Poštuje se SVAKI sagovornik u diskusiji sa kojim se MOŽE razgovarati. Sa onima koji koriste popularne izraze iz Zapadne Hercegovine iz Drugog svetskog rata, da bi sagovornike etiketirali, se teško može razgovarati. Tome (osnovnim pravilima pristojnog razgovora) je, osim strahovite ljubavi za Rusiju, Ruse i mineralne resurse u Sibiru mogao da Vas nauči i g. Bžežinski, mada je sve bilo izvodljivo i ranije, npr. u porodici, osnovnoj školi. Dolazite ovde mesecima pa ste mogli ponešto i da naučite. Ovo znači, bez obzira da li tamo idete ili ne, NIJE PEŠČANIK.

Čiji sam student i kolega, nije važno. Važno je da od g. Protića ne preuzimam ni ideje ni terminologiju, jer nejasnost reči i izraza gotovo uvek odražava konfuziju misli. Srbokomunisti?! Kultura dijaloga? Akademski nivo? Bibliografija? To je Srbija danas. Zato ovde ima toliko gneva. Hoće ljudi minimalnu pristojnost.

Uprkos svemu, nije mi jasno zbog čega ste se osetili prozvanim. Ali ne objašnjavajte mi, molim Vas. Imam partijsku knjižicu od 1804, čukundeda mi je preveo Kapital na staroslovenski, Srbin sam od 1987 (Slobodan Milošević mi je to objasnio, nisam znao ranije), i, logično, u pravu ste. I Vi, i Protić, i Bžežinski. A šta bi rekao Adam Smit o srbokomunizmu, ne znam. Da niste možda mislili na nekog iz Monti Pajtona? Jer sve zvuči tako apsurdno, konfuzno i smešno.

Peter RV@Teofilo Stevenson@Mislioc

Gde uopšte vidite potrebu za visokom klasom u ovom (ne)delu?! "Kvalitet" tog čina ogleda se, između ostalog, i u tome što je tako očit, da upravo zbog toga ima onih koji se ne slažu "da su Tadic&Co namjerno napravili ovaj MSP-fijasko"! Kakava klasa, to je prosto rezultat poznavanja, prethodno, oblikovanog mnjenja; proizvod strateškog marketinga, tj. raznih "Strateških marketinga"!

Posebno na primjeru ovog autorskog analitičkog djela od nas cjenjenog Đorđa Vukadinovića, fasciniran sam visokim nivoom prosjeka čitalačkih komentara. Patriotizam kao motivisanost može samo donekle da objasni taj fenomen o kakvom može da sanja nekadašnja "Politika nacionale", koja se i nadanje nezasluženo kiti tim perjem. A možda i ne, jer nije "oportuno".

Dodatna motivacija koja onu već patriotsku pmenutu nadopunila, jeste sporadično učestvovanjem samog autora ovog - po mojoj ocjeni, izvrsnog ali i u fragmentima spornog priloga u rasvjetljavanju pozadine Tadićevog i Jremićevog činjenja i nečinjena.

Od autora, uz to Glavnog urednika jednog ne samo od rijetkih vrhunskim analitičara, i ne može da se očekuje oštrina u razračunavanju sa stavovima ideoloških protivnika, nego pre jedan ton, možda u "najgorem" slučaju u svojoj kategoričnosti blag.

Nama njegovim čitaocima prepušteni su izvjesni manevarski prostori na kakve jedan autor visokog ranga mora najčešće da odustane u korist fer pleja, kako on to možda vidi.

U vlasitoj stvari, da mi se progleda kroz prste kada je moj Srpski i njegova gramatika u pitanju, jer gotovo već pola vijeka živim van srpskog govornog područja.

Poslednji komentar ste tako tačno i dobro napisali da ne žalim truda što sam Vas podstakao na razjašnjenje! Slažem se!

- mozda je u tom trenutku trebalo da nastupi sasvim otvoreno, onako kako se opisuje u zamisljenom scenariju sa :

http://www.standard.rs/vesti/49-kolumne/5139-eljko-cvijanovi-kako-bi-izgledao-boris-koji-je-odluio-da-srbija-preivi-makar-na-njegov-raun-.html

u delu koji pocinje sa :

"Posle deset dana vratio se svežiji nego inače, najavio obraćanje naciji u televizijskom prajmtajmu."

- Zaista, da ga posle toga ubiju nekako bi svi znali ko je.